Kako potražnja za ovim uređajima postaje sve veća, a pitanja i nedoumice sve brojnije, kompanije LG Electronics i Etaž d.o.o. došle su na ideju o testianju LG Therma V toplotnih pumpi u praksi.
Ideja je bila da se što veći broj uređaja testira u realnom radu pri čemu se za svaki testirani uređaj pravi detaljan izveštaj sa svim potrebnim podacima o objektu, instalaciji, potrošnji i drugim zapažanjima vezanim za rad uređaja. Pri tome se vodilo računa da istraživanjem budu obuhvaćeni što različitiji objekti i instalacije kako bi budući kupci mogli da pronađu najsličniji primer svom i na taj način unapred znaju kakve bi rezultate njihov sistem mogao da daje.
Vrlo brzo ideja je sprovedena u delo i par desetina uređaja je uz saglasnost njihovih vlasnika stavljeno na detaljno testiranje.
Ovim tekstom biće predstavljena prva u nizu testirana toplotna pumpa pri čemu ćemo se truditi da u najkraćim crtama odgovorimo na neka od najčešće postavljanih pitanja potencijalnih korisnika.
Opšti podaci o objektu
Prva testirana toplotna pumpa ugrađena je u porodičnoj kući u okolini Beograda. Kuća je korisne neto površine 146m2 i ima prizemlje i sprat. Objekat je zidan duplom ciglom. Izolacija zidova je stiropor debljine 10cm. Krov nije izolovan, ali je na podu tavanskog prostora (poslednja ploca) stiropor debljine 5cm. Stolarija je PVC. Uz sam objekat je garaža koja se ne greje. Drugim rečima, objekat je dobro izolovan. Ukupni gubici toplote su oko 10kW.
Podaci o sistemu
Toplotna pumpa LG Therma V HM091M.U43 kapaciteta grejanja 9kW povezana je direktno na sistem radijatorskog grejanja. Sistem ne poseduje bafer tank ni hidrauličku skretnicu. To ujedno i jeste preporuka LG-a ukoliko u sistemu postoji dovoljna količina vode (oko 10 l/kW). Cirkulaciona pumpa koja se nalazi u toplotnoj pumpi pogoni ceo sistem. U sistemu se nalazi i električni kotao Mikoterm koji je ta kompanija napravila u saradnji sa LG. Električni kotao je namenjen radu sa LG toplotnom pompom kao pordška pri niskim temperaturama kao i pomoć pri odleđivanju. Pošto LG toplotna pumpa treće generacije ima konstantan kapacitet do spoljne temperature -7C, a i na nižim temperaturama pad kapaciteta je minimalan, električni kotao se tokom prethodne zime nije uključivao u svojoj primarnoj funkciji (nadomeštanje kapaciteta toplotne pumpe) ali jeste se koristio prilikom odleđivanja. Ovim kotlom u potpunosti upravlja automatika toplotne pumpe i ona mu daje signal kada da se uključi I isključi.
Često pitanje je da li toplotna pumpa može da se poveže na radijatorsko grejanje kakav je ovde slučaj ili samo na podno grejanje i fan coile. Odgovor je da – može. Ali, prilikom vezivanja toplotne pumpe na sistem radijatorskog grejanja potrebno je obratiti pažnju na par stvari:
- Koja je maksimalna temperatura polazne vode željene toplotne pumpe?
LG Therma V treće generacije može da zagreje vodu do maksimalne temperature od 65C što je čini jako dobrim izborom za sisteme radijatorskog grejanja. Naravno, uvek treba izbegavati tako visoke temperature i ukoliko postoji mogucnost, grejna tela treba dimenzionisati tako da zadovoljavaju potrebe objekta pri što nižim temperaturama, jer što je temperatura vode niža, to je toplotna pumpa efikasnija.
- Za koji temperaturski režim je dimenzionisano radijatorsko grejanje?
Ukoliko je pre toplotne pumpe sistem bio vezan na kotao na čvrsto gorivo gde su temperature vode dosta više u tom slučaju nije moguće vezati toplotnu pumpu bez određenih prepravki sistema. Obično je to dodavanje grejnih tela ili pojačavanje postojećih grejnih tela. Čest slučaj je i to da su grejna tela bila dimenzionisana tako da pokriju gubitke toplote objekta bez izolacije pa nakon renoviranja objekta i postavljanja izolacije postojeća grejna tela budu dovoljna za rad sa toplotnom pumpom. Ukoliko tokom cele grejne sezone temperature vode u sistemu ne mora da prelazi 50C taj sistem je pogodan za prelazak na toplotnu pumpu.
Što se sistema na koji je testirana toplotna pumpa instalirana tiče, radijatori su dimenzionisani prema potrebma objekta kada on nije bio izolovan pa su sada sa izolacijom na objektu radijatori adekvatni za rad sa toplotnom pompom. U objektu postoji oko 150 članaka aluminiumskih radijatora H600. Uočljivo da je neki grubi prosek jedan članak po m2 što bi kod dobro izolovanih objekata trebalo da bude dovoljno i to potencijalnom korisniku može da bude neko početno merilo od koga će se krenuti u dalje razmatranje korišćenja toplotne pumpe.
Pošto je jedna od mogućnosti ove toplotne pumpe klizanje temperature polazne vode prema spoljnoj temperaturi, na ovom objektu je postavljena sledeća kriva:
- Na spoljnoj temperature +15C temperatura polazne vode je 30C
- Na spoljnoj temperature -15C temperatura polazne vode je 45C. Ovo je dosta niska temperature vode što ovoj toplotnoj pumpi omogućava jako efikasan rad jako sličan radu sa podnim grejanjem.
Rezultati rada toplotne pumpe u grejnoj sezoni 2019/2020 Grejna sezona 2019/2020 nije bila previše hladna, ali što je možda za toplotnu pumpu i nepovoljnije, bila je jako visoka relativna vlažnost. Temperatura se u najvećem periodu zime kretala oko 0C gde je vlaga najviša i gde freonski sistemi generalno imaju najviše problema sa odleđivanjem. Odleđivanje je tokom perioda najviše relativne vlažnosti rađeno u proseku na svakih sat vremena. Trajalo je u proseku 2-3 minuta. Voda u sistemu se tokom odleđivanja uz korišćenje elektro kotla od 2kW (jedan grejač) hladila za 4-5C što znači da samo odleđivanje nije bitnije uticalo na grejanje objekta.
Sistem je pušten u rad 01. oktobra i neprekidno je radio do 30.aprila.
Potrosnja struje samog objekta bez korišćenja toplotne pumpe je oko 750kWh od čega oko 400kWh u dnevnoj i 350kWh u noćnoj tarifi. Mesečni račun za struju bez korišćenja toplotne pumpe je oko 6.000 dinara. Treba imati u vidu da je potrošnja objekta zbog pomoćnih objekata na istom priključku za struju prilično visoka i da ostaje samo 850kWh za toplotnu pumpu do ulaska u crvenu zonu. To je bitna stvar o kojoj korisnici treba da razmišljaju kada se odlučuju za toplotnu pumpu. Što je potrošnja struje samog objekta niža, to nam više jeftine električne energije ostaje za toplotnu pumpu.
U nastavku se nalazi tabela sa potrošnjom električne energije po mesecima.
Ukupna potrošnja električne energije za 7 meseci grejanja je oko 55.000 dinara što je nepunih 8.000 dinara mesečno. Situacija je nešto nepovoljnija u januaru kada je temperature najniža, ali takođe i relativna vlažnost vazduha. Sve to zajedno dovodi do toga da se dosta energije troši u crvenoj zoni gde je cena struje duplo viša pa i račun za struju eksponencijalno raste.
Pre toplotne pumpe ovaj sistem bio je pogonjen kotlom na čvrsto gorivo. Za grejanje samo tokom najhladnijih meseci (od novembra do marta) koje je trajalo u proseku 10-12 sati dnevno sistem je trošio 3,5-4t uglja i nekoliko metara drva što je u zbiru iznosilo 70.000 - 80.000 dinara za sezonu. Pri tom taj sistem nije radio neprekidno 24 sati dnevno, 7 meseci godišnje kao novi sa toplotnom pompom tako da ta dva sistema ni finansijski ni po pitanju komfora u korišćenju nisu uporedivi.
Benefiti korišćenja toplotne pumpe u ovom sistemu su višestruki. Pre svega došlo je do značajne uštede u ekploatacionim troškovima. U smislu komfora i lakoće korišćenja ovaj sistem je verovatno neuporediv sa bilo kojim drugim. Pored toga tu su i brojne druge pogodnosti kao na primer ušteda u prostoru za skladištenje goriva, plaćanje potrošnje u mesečnim ratama nakon korišćenja, a ne odjednom pre korišćenja, mogućnost hlađenja koja u ovom slučaju nije iskorišćena, ali je u planu.
Sve ovo skupa govori da je toplotna pumpa na ovom sitemu dobar izbor.
Grejanje
Vodovod
Klimatizacija
Alati i pribor
Brendovi
O nama
Servis
Dokumentacija
Prodavnice
